Omaž borkinjama lezbejkama koje uprkos svemu ostaju verne jedna drugoj

Povodom Međunarodnog dana lezbejki, piše Anđela Đokić

Lezbejski pokret danas, osmog oktobra, slavi rođendan. Ovaj datum se uzima za početak politizacije lezbejskog pokreta jer je upravo tog dana 1904. godine Ana Ruling, nemačka aktivistkinja i novinarka, po prvi put javno govorila o problemima sa kojima se lezbejke suočavaju. Govorila je o tome kako smo nevidljive, bačene u zapećak od strane kako gej, tako i ženskog pokreta, iako smo u oba slučaja obavile svoju dužnost u vidu saborništva i borbe za oslobođenje ostalih potlačenih manjina.

U momentu ovog čina, koji će pokrenuti lavinu događaja u vidu ekspanzije politike i delanja lezbejki, čin lezbejstva je krivično delo. Lezbejska borba se, u zvaničnom sociološkom diskursu rađa u učionicama, na konferencijama, ali to je samo jedna strana medalje. Lezbejska borba se rodila iz inata, prkosa i hrabrosti. Naša borba je počela kako bismo mogle da volimo jedna drugu. U mnogim segmentima se feministička i lezbejska borba prepliću, jer je u srži patrijarhata utisnuta ideja da žene, kao odrasle jedinke ženskog pola, nemaju jedna drugoj šta da pruže. U rečniku patrijarhata, pojam žena ima pejorativno značenje, a lezbejka je superlativ te uvrede. Kao što je Ti Grejs Etkinson kazala, pre više od 50 godina: Kada ljudi hoće da me diskredituju, zovu me lezbejkom. Dakle, lezbejstvo je političko.

Moje, kao i postojanje svih ostalih lezbejki, neminovno prožima sve pore ovog društva. Krug se zatvara. U neoliberalnom kapitalističkom društvu, uvezane u lance patrijarhata, naša borba se odigrava na više frontova nego ikada, stoga je od suštinskog značaja da prepoznamo ključne aspekte iste, mapiramo ih, i udružimo se jer su parametri po kojima smo diskriminisane očigledni. Lezbejska borba je neraskidivo povezana sa radničkom i feminističkom borbom. Ono što nas razlikuje od ruha identitetsko-oslobodilačkih vitezova u haljinama je činjenica da mi nismo tu da bi nekoga vabile sažaljenjem i rodnim ulogama, svaka žena mora svojevoljno da nam priđe. I mi moramo da budemo tu za nju. Do tada, držimo front.

Srećan nam osmi oktobar!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s