Categories
Uncategorized

Saopštenje Lezbejske i gej solidarne mreže povodom izjava episkopa Irineja Bulovića

Lezbejska i gej solidarna mreža reaguje na izjave episkopa Irineja Bulovića povodom najava zakonskog regulisanja istopolnih partnerskih zajednica.

Jedna od vodećih ličnosti Srpske pravoslavne crkve, episkop Irinej Bulović izjavio je u okviru svog novogodišnjeg intervjua, upitan da prokomentariše najave usvajanja zakona o priznavanju istopolnog partnerstva, da je „homoseksualno ponašanje neprihvatljivo“, kao i da pomenuti Zakon nije ideja potekla iz Srbije, već ideja iz Brisela. „Mi se danas ne mešamo ni u čiji lični izbor i privatni život“, dodaje Bulović, „niti želimo da ikome budu uskraćena prava i sloboda volje, ali ne prihvatamo nametanje homoseksualnosti odraslima i deci kao ravnopravne ’orijentacije’ i medijsko, dirigovano davanje prednosti toj ’orijentaciji’ nad većinskom, po meni prirodnom i samorazumljivom.“

Kao predstavnik najveće religije u Srbiji i jedne od najpoštovanijih institucija, Irinej Bulović morao bi da zna više o temi o kojoj govori. Homoseksualnost nije ničji lični izbor, već urođena i nepromenljiva. Da li je hrišćanski verovati da homoseksualci, među kojima svakako ima i vernika, treba da žive svoj život krijući se, ili, ukoliko u tome posrnu, da treba da budu razapeti na stub srama? Jer to je poruka izjave da je „homoseksualno ponašanje neprihvatljivo“.

Čemu služi podela na „privatni“ i „javni“ život na kojoj insistira Irinej Bulović i kakve ona veze ima sa hrišćanstvom? Da li su i pedofilija, silovanje i seksulano uznemiravanje, pojave za koje smo imali prilike da saznamo da su itekako priustne u SPC, takođe „privatna stvar“ visokih crkvenih zvaničnika, pa se zato SPC nikada nije osetila pozvanom da ista osudi ili da reaguje? Da li je i svakodnevno muško nasilje prema ženama u kontekstu porodice takođe privatna stvar muškaraca, pa se crkva ni o njemu ne određuje? Zar ne bi upravo crkva, koja bi trebalo da vernike uči vrlini, trebalo da bude ta koja će odbaciti ovu lažnu podelu na privatno i javno, podelu koja je uvek služila da se zavaraju nepočinstva? 

Naša seksualna orijentacija ne može se nikome nametnuti, niti nam je to cilj. Takođe, nikada nećemo biti u prednosti, jer smo (ubedljivo) manjina. Međutim, nas ipak ima dovoljno da verovatno svako u Srbiji zna barem jednog geja ili lezbejku. Neki od njih ne kriju svoju orijentaciju, ali velika većina i dalje živi u strahu.

Lezbejke i gejevi sposobni su za životna partnerstva isto kao i bilo koji drugi čovek. Priznavanje naše ljudskosti u obliku priznavanja našeg prava da zasnujemo partnerske odnose, zasnovane na međusobnoj ljubavi i poštovanju, ne bi trebalo da bude nikakav „diktat sa Zapada“, već izraz elementarne humanosti i solidarnosti. Drugim rečima, izraz vrednosti za koje smo uvereni da ih deli većina u Srbiji. Na kraju krajeva, ni mi ne želimo zakon nametnut spolja, već zakon koji će pozdraviti većina u Srbiji i koji će biti izraz ljudskog poštovanja prema našoj manjini. Ukoliko SPC bude rešila da stane na stranu nehumanosti i otuđenosti, onda to ne treba da krije iza floskula o „zlom Briselu“.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s