Kako „kvir inkluzivnost” isključuje i negira lezbejke

AJ KELLY, 24. januar 2021.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na portalu 4W.

U toku velikih političkih i društvenih previranja, organizacije i čitave profesije se trude da idu u korak s vremenom. U oblasti izdavaštva i novinarstva, ovo se ogleda u naporima za uspostavljanjem „inkluzivnijeg jezika”. Inkluzivni jezik je „jezik koji izbegava da se služi nekim formulacijama ili pojmovima koji mogu isključivati određene grupe ljudi”. Inkluzivnost nije suštinski opasan koncept, ali nije uvek odgovarajuć. Na primer, inkluzivnost u vidu prepoznavanja učešća crnih žena u Black Lives Matter pokretu, odgovornost je novinarske profesije. Od suštinske je važnosti da se o istoriji izveštava nepristrasno i bez predrasuda, uz adekvatno dokumentovanje svih ljudi koji su bili prisutni i na koje neki događaj ima uticaj.

Međutim, korak u smeru „inkluzivnog jezika” u novinarstvu nekad je i štetan. Sveobuhvatni, takozvani kišobran termini, poput uvrede „kvir” danas se koriste umesto konkretnih, preciznih pojmova koji odražavaju realnost subjekta, poput izraza „lezbejka”. Kada lezbejsko iskustvo nije pregaženo fetišističkim, pornografskim percepcijama, onda je lezbejstvo samo preimenovano u „kvir”, na platformama poput Buzzfeed, gde se od autora i urednika očekuje da, pre svega, budu „inkluzivni”.

Kome ovo, zapravo, pomaže? 

„Kvirovanje” svih ne-heteroseksualnih ljudi (a, ponekad, čak i heteroseksualaca koji su neprilagođeni polnim ulogama) i njihovo grupisanje u ime „inkluzivnosti”, uz pretpostavku da svi pripadnici ovih grupa uopšte pristaju na prisvajanje ove uvrede, ukida nijanse raznolikosti. Preuzimanje termina „kvir” nije inherentno loše u individualnim slučajevima, međutim, obuhvatanje svih ne-heteroseksualnih ljudi pod zajedničkim kišobranom „kvir identiteta” zaista briše lezbejstvo, seksualnu orijentaciju već kontrolisanu unutar patrijarhata.

Izraz „kvir” koristio se protiv homoseksualaca u značenju „nenormalno” i „beskorisno”. 1513. godine, reč je prvi put upotrebljena da označi „čudno”, „nenormalno” i „nastrano”. Potom, 1567. godine postaje glagol – „kvirovati nešto” znači učiniti nešto lošim, beskorisnim, nepouzdanim i zloglasnim. 

Oba značenja doprinose konotaciji reči i jasno je zašto je mnoge lezbejke odbacuju – termin se oduvek koristio da označi homoseksualce ne samo kao čudne, već i vredne prezira. Do nedavno, „kvir” nije označavao neobičnu i kul vrstu čudnog kakvo bi se javljalo u avangardnoj modi ili umetnosti; uvreda „kvir” bazirana je na čistoj degradaciji. Nije ni čudo što, onda, mnoge starije lezbejke, gejevi i biseksualci ne pristaju na izraz „kvir”. Do 1973. godine homoseksualnost se i dalje smatrala izlečivim psihijatrijskim problemom u DSM-II priručniku za mentalne bolesti. Ponovno etiketiranje homoseksualaca kao „kvir” – nenormalnih, bolesnih, prezrenih – nije povod za slavlje za većinu LGB ljudi.

Boni Moris piše u svojoj knjizi „Nestajanje slova L: Brisanje lezbejskih prostora i kulture” (2016):

„Mojoj generaciji lezbejskih aktivistkinja… polako ističe rok trajanja… Nakon što nam je dozvoljeno da se autujemo, mnoge od nas sad provode godine svoje menopauze boreći se protiv nestajanja, svoje sopstvene nevidljivosti… [mi] smo zamenjene inkluzivnijim pojmom „kvira”… Mnoge od naših najradikalnijih teoretičarki sada su pomerile fokus sa ženske istorije na kvir studije, a kao rezultat toga vidimo nestajanje i obezvređivanje lezbejske kulture i svega vezanog za lezbejke.”

Kako i kada se termin „kvir” koristi da označi lezbejstvo održava preegzistirajuće, fetišističke šablone lezbofobije, što je „strah, mržnja i predrasude prema lezbejkama i lezbejstvu.” 

„Kvir” neće zameniti reč „lezbejka” u pornografiji: specifičnosti lezbejstva deluju relevantno samo onda kada mogu biti fetišizovana.

U članku iz 1995. godine, „‘Bonne excitation, Orgasme Assuré’. The representation of Lesbianism in contemporary French pornography” Patricija Dunker tvrdi: „lezbejstvo se u dominantnoj fantaziji proizvodi za heteroseksualne muškarce.” Suština fantazije, „lečenje” lezbejki penisom, pokazuje kako psihijatrijska dijagnoza homoseksualnosti kao bolesti nije sasvim nestala iz naše svesti ni nakon 1973. godine. 

Prema podacima sa sajta PornHub i njihovog desetogodišnjeg istraživanja, objavljenog 2017. godine, reč „lezbejka” je najčešće pretraživana reč na sajtu.

Moris smatra da je lezbejstvo oduvek uklanjano na margine; pritisak na lezbejke da se identifikuju kao „kvir” je samo još jedan način na koji lezbejstvo može da se „obriše”. Kvir, kao sveobuhvatni pojam za sve one koji nisu strejt, negira one jasne granice koje lezbejstvo postavlja – čineći ih seksualno dostupnijim muškarcima. Ona postavlja pitanje: koje su to zajedničke tačke lezbejki sa starijim generacijama ako je „kvir” učinio specifičnost lezbejstva – žensku homoseksualnost – prevaziđenom u političkoj potrazi za „inkluzivnošću?” Korisnici pornografije nemaju nikakav problem da ukucaju reč „lezbejka” kada traže materijal za masturbaciju. Svejedno, fetišizacija nije prihvatanje, niti je laskava, već predstavlja isključivo oblik kontrole.

Buzzfeed doprinosi ovoj fetišizaciji lezbejki ohrabrivanjem „kvir” osoba da kažu gde traže „lezbejsku pornografiju”, u članku iz 2017. godine pod naslovom „Pitali smo kvir ljude gde traže lezbejsku pornografiju koju zapravo vredi gledati”. Autorka, Sara Karlan (čija seksualna orijentacija ne može biti potvrđena niti je odgovorila na zahtev o komentaru) anketirala je „kvir ljude” o njihovim „kvir navikama u gledanju pornografije”. Ipak, kako naslov naznačava, „kvir navike u gledanju pornografije” odnosile su se konkretno na lezbejsku pornografiju, odakle je jasno da ovo insistiranje na „inkluzivnosti” ostavlja mesta lezbofobičnom fetišizmu. U uvodu članka autorka kaže:

„Budimo realni – većina NSFW (not safe for work, eksplicitni sadržaj, prim.prev) sadržaja koji prikazuje kvir žene ne pravi se zbog kvir žena… zato smo pitali za preporuke o tome gde naći autentičnu kvir pornografiju, konkretno onu koju stvaraju kvir žene, za druge kvir žene.”

Karlan je svesna da se lezbejska pornografija stvara da bi je gledali muškarci, kao i toga da je uglavnom stvaraju muškarci. Upravo zato privremeno suspenduje „inkluzivni govor” kako bi u naslovu napisala „lezbejska pornografija”. Karlan nastavlja da koristi izraz „kvir” kada dalje govori o lezbejstvu, jer je poenta već jasna, čitalac zna da ona govori o pornografskoj verziji lezbejstva, sada može ponovo da se služi „inkluzivnim jezikom”. „Kvir pornografija” nije ni približno popularna koliko lezbejska pornografija. Učiniti lezbejsku pornografiju sinonimnom sa iskustvima svih „kvir” ljudi je neosetljivo i neprilično upravo jer popularnost lezbejske pornografije direktno utiče na živote lezbejki. Reč „lezbejka” je automatski ružna reč i žene će se radije identifikovati kao „kvir”.

Da li je ikog briga što je muškarac iz savezne američke države Juta 2020. godine silovao drugaricu svoje supruge, u cilju  „ispravljanja” njene seksualne orijentacije? Ili ćemo nastaviti da se pravimo da popularnost lezbejske pornografije, mahom među demografijom heteroseksualnih muškaraca, nije vid korekcije, kada sama suština lezbejstva podrazumeva seksualno isključivanje muškaraca? Članak koristi „kvir” do te mere da lezbejstvo nestaje, baš kao što je Moris upozorila. Dalje, Karlan ohrabruje čitatelje da stvaraju svoj „lezbejski” pornografski sadržaj ako ne mogu da pronađu nešto što „vredi gledati”.

Kako navodi osamnaestogodišnja „kvir” osoba, „pretražuje specifičnosti”. Potom, „šezdesetogodišnja nebinarna lezbejka” kaže: „ako želite malo realizma, pretražujte po rečima „realni lezbejski orgazam”… ali uvek preskačite videe u kojima žene imaju dugačke nokte.” „Kinky” dvadesetogodišnja biseksualka kaže „ne bojte se da gledate nešto iz straha da će vas neko osuđivati.”

Inkluzivnost, kada je primerena, od velike je važnosti u tačnom izveštavanju o savremenim događajima. Ipak, ideja „inkluzivnog jezika” sa sveobuhvatnim terminima poput „kvir” ne dozvoljava nijansiranost jezika kada govorimo o pitanjima koja se tiču gejeva, lezbejki i biseksualaca. Sama reč grupiše različite pojmove i time briše specifičnu realnost svake pojedinačne seksualne orijentacije. Zahtevi za „inkluzivnim jezikom” u oblasti izveštavanja isključuju realnost.

Publikacije koje brišu lezbejstvo kroz „inkluzivni jezik”, tako što će lezbejke nazivati „kvir” propuštaju priliku da doprinese realnoj reprezentaciji lezbejskog iskustva. Odnos lezbejki danas i njihove istorije, kulture i lezbejskih prethodnica, sasvim je otuđen. Gubimo sponu sa svojom suštinom, sa onim što jesmo, u svim svojim normalnim međusobnim razlikama.

Prevele: Daša Stevović i Anđela Z.