Ruže, bombonjere i noževi u leđa

Dan nakon 8. marta, Međunarodnog dana žena, želimo da damo kratak komentar na niz napada na prava i bezbednost žena uopšte, ali i pojedinačnih feministkinja, a koji dolaze upravo od LGBT organizacija i aktivista. Želimo da jasno i nedvosmisleno stanemo uz feministički i ženski pokret, u Parizu i svuda, kroz zastrašivanje, pretnje i napade.
Ispred Lezbejske i gej solidarne mreže, piše Daša Stevović

Pre dve godine, grad Vankuver je ukinuo finansiranje Skloništu za žene žrtve silovanja u ovom gradu, zbog navodne transfobije i “isključivanja” osoba muškog pola na osnovu rodnog identiteta. Nešto kasnije u toku godine, sklonište je i vandalizovano grafitima pretećih poruka i mrtvim pacovima zakucanim na vrata. Kampanju su vodile i svesrdno podržavale LGBT organizacije, “kvir” i transaktivisti.

U septembru 2019. godine WPUK (Woman’s Place UK, grupa žena okupljenih iz različitih sfera – sindikata, ženskih organizacija, akademije i zdravstva) održava konferenciju u Brajtonu gde su i među govornicama i među publikom feministkinje, socijalistkinje, članovi i članice Laburističke partije. Ljudi okupljeni u protestni skup ispred zgrade pokušavali su da spreče pobliku da uđe, neke su polivali vodom a sama konferencija se održala u atmosferi straha budući da su demonstranti sve vreme lupali pesnicama o prozore.

Idućeg meseca u Torontu, Megan Marfi na sopstveno izlaganje u gradskoj biblioteci ide uz policijsku pratnju. Događaju su prethodile pretnje upućene kako njoj tako i instituciji u kojoj će govoriti, a tokom protesta ispred biblioteke bilo je okupljeno 500 ljudi.

Pre dve nedelje u Španiji je osvanula obešena lutka koja predstavlja Karmen Kalvo, potpredsednicu španske vlade, nakon što je potpisala saopštenje Španske socijalističke radničke partije u prilog očuvanja prava žena zasnovanih na polu. Počinioci su nepoznati, ali su akciju podržali upravo krugovi LGBT organizacija, transaktivisti i “kvir” aktivisti.

Alison Bejli, advokatica, feministkinja i lezbejka, nedavno je najavila tužbu protiv Stonewall UK, britanske lobističke LGBT organizacije. Nakon osnivanja LGB Alijanse, Stounvol od advokatske komore čija je Bejli članica zahteva istragu, u cilju zastršivanja i eventualnog otkaza.

Prekjuče je, u susret 8. martu, grupa feministkinja i žena koje su uspele da izađu iz prostitucije, održala protestni skup u Parizu, da bi ih “kvir” i transaktivisti gađali jajima, fizički napali, urlali “jedna terfica – jedan metak” i na spomeniku pod njima grafitirali “spasite jednu trans osobu – ubijte jednu terficu”. Slično se desilo i prošle godine, takođe na Međunarodni dan žena, u Francuskoj, Belgiji i Španiji. Muškarci su feministkinjama cepali banere noževma a negde i udarali abolicionistkinje (zagovornice pristupa abolicije prostitucije i roda kao sistema nadmoći nad ženama). Nasilnički incident na javnim skupovima na Međunarodni dan žena predvodili su transaktivisti i “kvir” aktivisti.

U proteklih par godina takođe smo pratili više slučajeva u kojima su žene gubile posao ili su njihove kolege to zahtevale “iz solidarnosti sa LGBTQ+ zajednicom”. Ove slučajeve najčešće možemo da vidimo u akademiji, odnosno na institutima i univerzitetima, koji sve vreme uredno govore da se zalažu za slobodu govora i kritičkog mišljenja. Suzan Mur je dala ostavku u Gardijanu nakon što je iz njega praktično isterana kada je velik broj njenih kolega (anonimno) potpisao pismo protiv nje. Sve te žene, neke od njih upravo lezbejke, dugogodišnje su saveznice borbe za prava seksualnih manjina. Ovde, dakle, ne govorimo o odbrani LGBT pokreta od homofobije, transfobije ili nečeg trećeg, već o kampanji zastrašivanja feministkinja pod izgovorom LGBT aktivizma.

Međunarodni dan žena su LGBT organizacije, i inostrane i domaće, iskoristile za promovisanje određenog seta sopstvenih interesa koji sa ženama imaju veoma malo zajedničkog: od toga da su na nastupima i lajvovima o 8. martu govorili muškarci, a uz čestitkame se delile fotografije muškaraca iz ranog pokreta za oslobođenje homoseksualnih osoba, sve do zahteva za dekriminalizacijom, odnosno legalizacijom prostitucije, jednog od najdirektnijih oblika nasilja nad ženama. Dvostruka je uvreda toga da se, uz čestitku za Osmi mart, kači fotografija trojice muškaraca: prema ženama jer im ne pada na pamet nijedna važna lezbejka ili biseksualka koje bi se tom prilikom setili, a uopšte prema LGB zajednici tvrdnjom da je Marša Džonson (na fotografiji) bio išta drugo osim gej muškarca, kako je sam tvrdio i na čemu je insistirao.

Pored denunciranja feministkinja kao “transfobičnih nacistkinja”, zalaganje za legalizaciju prostitucije još jedna je od pozicija koje LGBT organizacije jednoglasno zastupaju, iako se ne tiče direktno pitanja seksualnih manjina koliko žena. I poslednje, proteklih godina svedočimo novoj tendenciji da se surogatstvo u javnosti predstavi kao ljudsko pravo seksualnih manjina, prvenstveno gej muškaraca, na decu i potomstvo. Međutim, biološko potomstvo nije pravo (bogatih) muškaraca, svakako ne nauštrb prava, bezbednosti i zdravlja žena.

Čak i kada bi kritika feminističkog pokreta kao transfobičnog bila istinita – borba za oslobođenje seksualnih manjina nikada se nije vodila zahtevima da homofobi izgube posao i time izvor prihoda za obezbeđivanje egzistencije. Borba za oslobođenje seksualnih manjina nikada se nije zasnivala na pretnjama nasiljem, silovanjem niti je pokret ikada odobravao demoliranje sigurnih prostora drugih potlačenih grupa. Nećemo dozvoliti da se decenije borbe za prava homoseksualaca i biseksualaca danas na ovaj način zloupotrebljavaju protiv žena, u sve zaoštrenijem talasu antiženskog i antifeminističkog nasilja. 

Pokret za oslobođenje seksualnih manjina mnogo duguje feminističkom pokretu, na čijim pobedama su izvojevane i naše. Danas je, na Međunarodni dan žena ali i svaki drugi, došlo vreme da LGB zajednica jasno i nedvosmisleno stane uz feministkinje i feministički pokret i ne pristane na nasilje i pretnje koje im se upućuju “u naše ime”.