Toni Klif (Tony Cliff), britanski revolucionarni socijalista, u tekstu iz 1978. godine piše o tome kakav bi trebalo biti odnos socijalista i socijalistkinja prema ugnjetenim grupama, kao i tome zašto ne smemo pretpostavljati automatsko razumevanje među takvim grupama već na njegovoj izgradnji predano i svesno raditi.
U klasno podeljenom društvu, postoje ugnjetači i ugnjeteni u svim aspektima života. Poslodavac ugnjetava zaposlenog, muškarac ugnjetava ženu, belac ugnjetava crnca, stari ugnjetavaju mlade, heteroseksualci ugnjetavaju homoseksualce. Pravi socijalista je sposoban da prevaziđe sve te podele. Inženjerski radnik koji ume da se poistoveti samo sa ostalim inženjerima može da bude dobar sindikalac, ali se i dalje nije dokazao kao socijalista. Socijalista mora da bude sposoban da se poistoveti sa poteškoćama svih ugnjetenih grupa. Svi smo mi deca kapitalizma, stoga težimo da zamislimo budućnost – čak i socijalističku budućnost – na strukturisan i hijerahičan način.
Kao da će socijalističku revoluciju voditi predstavnici sindikata štamparske industrije iz Fleet Street-a1. Drugi komandujući će biti predstavnik sindikata inženjera2 iz gvožđare velike fabrike automobile. Poručnici revolucije će biti četrdesetogodišnji belci, predstavnici sindikata. Pa ako tada bude ostalo još mesta, dozvolićemo crncima i ženama, kao i homoseksualcima da učestvuju, ako budu hteli da budu tihi u zadnjim redovima. Mnogi socijalisti i dalje ne mogu da shvate da će homoseksualci uopšte biti deo revolucije. Naprotiv, sada treba da dočekamo da vođa londonskog radničkog saveta bude devetnaestogodišnja crnkinja, lezbejka!
Sistem uspostavlja vlast tako što nas odvaja jedne od drugih. To znači da ne postoji nekakav prirodan način na koji jedna ugnjetena grupa može da se poistoveti sa drugom. Najveći rasisti ekstremisti na jugu SAD su siromašni, a ne bogati belci. Na isti način crnci neće automatski podržati žene a žene neće automatski podržati crnce. Homoseksualci neće automatski podržati druge ugnjetene grupe. Nacisti su slali na hiljade homoseksualaca u koncentracione logore. U Čileu su gejeve kastrirali i ostavljali da krvare na ulici. Ali, ni znajući sve to, homoseksualci neće automatski postati antifašisti.
Na desetine hiljada homoseksualaca je podržalo Hitlera. Mnogi od njih su bili među smeđokošuljašima3. Nakon što je Hitler preuzeo moć, okrenuo se protiv i tih homoseksualaca čiju je podršku imao, a ubrzo ih je i pogubio u Noći dugih noževa. Kako možemo da objasnimo to što su se homoseksualci priključivali nacistima? Ukoliko si ugnjeten kao gej muškarac, pa obučeš na sebe nacističku kožnu jaknu i čizme, to ti prvi put daje osećaj moći. To dalje olakšava podređivanje Jevreja, žena i svih ostalih.
Da bi bilo koja ugnjetena grupa uzvratila udarac, potrebna je nada. Ako padate, osećate se očajno. Tražite žrtvu koju ćete da udarite. Ako se uzdižete, tražite koga da potapšete po ramenu. Upravo zato, jedino izgradnja socijalističkog pokreta može da udruži radnike sa ugnjetenim crncima, ženama i homoseksualnim osobama. I zbog toga je važno za homoseksualce da organizuju demonstracije poput onih u Brik Lejnu i da mogu da se ponosno izjasne kao homoseksualci, kad god je to moguće, kao revolucionarni homoseksualni socijalisti. Karl Marks je pisao da kapitalizam ujedinjuje opozitne sile. Ali da takođe razdvaja nas. Moramo svesno da se borimo za jedinstvo. Mi smo jedno, svi mi zajedno, ali samo ukoliko se borimo zajedno.
1 Ulica u Londonu gde su bile sve novinarske i izdavačke kuće i gde su NGA (National Graphical Association) i drugi sindikati štamparske industrije bili dosta jaki čak i u periodu Margaret Tačer
2 Zajednički sindikat mehaničara, inženjera i vodoinstalatera – (AUEW) Amalgamated Engineering Union
3 SA je bila prva nacistička paravojna grupa koja je razvija pseudo-vojne titule za svoje članove. SA-ovci su smeđokošuljaši, SS-ovci crnokošuljaši.
Za LGSM prevela Jelena Vojnić
Lezbejska i gej solidarna mreža 