Tema razgovora održanih 23. aprila bilo je surogat majčinstvo. Kako je prepoznato da se proteklih godina surogatsto sve agresivnije reklamira upravo istopolnim parovima kao magično rešenje svih problema, dok se homoseksualci i sa strane koriste kao “opravdanje” za postojanje takve industrije, prepoznali smo potrebu da razgovaramo o tome šta je surogatstvo zaista, i na koji način ruši jedinstvo i solidarnost između gejeva i lezbejki. Mediji, pa i glasila zajednice, izveštavaju o poznatim ličnostima i parovima koji su dobili dete, uglavnom sasvim svesno zanemarujući činjenicu da je to dete naručeno i plaćeno. Javna debata koja se vodi o surogat majčinstvu, naročito u zemljama gde ta praksa nije legalizovana (što ne sprečava unajmljivanje žena iz najsiromašnijih delova sveta), poteže argument – a šta ćemo sa gej parovima? Ono što nas zanima jeste – kada je prepoznato “pravo na dete” i kada je u ime homoseksualaca odlučeno da siromašne žene moraju obezbediti dete (bogatim) gej parovima? Pričali smo o tome kako, mada prepoznajemo činjenicu da oslobođenje seksualnih manjina dolazi na talasu ženskog oslobođenja, prakse poput surogatstva ipak pokazuju da u kapitalizmu gej muškarci ipak mogu dostići određen nivo slobode i prava, najčešće nauštrb prava žena i lezbejki, te prepoznajemo rad na građenju i održavanju solidarnosti gejeva i lezbejki kao imperativ.
Takođe smo razgovarali i o alternativnim porodicama, odnosno zajednicama, poput zajedničkog odgajanja dece od strane gej i lezbejskih parova, koje ne zavise od eksploatacije žena.
Više o samim procedurama i tome šta surogtstvo zapravo jeste čitajte ovde.
Lezbejska i gej solidarna mreža 