Lezbejska i gej solidarna mreža je 07. maja 2021. organizovala šesti po redu LGB razgovor. Tema razgovora kojem je prisustvovalo osam osoba, bila je autovanje. Od preporučene literature smo imali tekst sa našeg sajta “Da, vreme je da se autujemo” koji predstavlja poziv svim pripadnicama/ima seksualnih manjina na politički čin autovanja. Uvodno izlaganje je držao upravo autor teksta: „Onog trenutka kada obznanimo sebi i drugima svoju seksualnu orijentaciju, privatna patnja postaje vidljivo ugnjetavanje. Odluka da obznanimo nam omogućava da se upoznamo I organizujemo protiv ugnjetavanja, autovanje je početna tačka svake borbe za oslobođenje LGB osoba. Onda kada ostajemo u ormaru, kažemo da to najčešće radimo iz osećaja sigurnosti, ali zapravo naša seksualnost može u svakom trenutku da se otkrije. Ukoliko odaberemo da budemo skriveni, to samo povećava našu ranjivost a uz to onemogućava bilo kakvu borbu i to da zapravo poboljšamo uslove života u budućnosti. Imajući sve to u vidu postavlja se pitanje da li je legitimno prozvati nekog na autovanje? Da li to opravdava sam politički značaj tog čina?“
Kroz razgovore smo se složili da je, za LGB osobe, autovanje tema svih tema i da se radi o procesu koji traje ceo život. Veliki problem koji postoji u našem društvu taj da ovde ima tako malo autovanih ljudi. Veliki broj homoseksualaca i biseksualaca ne govori javno o sebi što stvara sliku u javnosti da nas je mnogo manje nego što jeste. A istina je da smo svuda ionako u manjini, i da je upravo to bitna potencijalna snaga naše borbe. Autovanje je jako bitno i na ličnom nivou. Pre autovanja okolini ono postoji i kao proces samoprizanja. Skoro kod svih LGB osoba autovanju prethodi jako teško autovanje sebi. I autovanje drugima je u tom smislu afirmacija svog postojanja. Takođe autovanje donosi i ozbiljne rizike. Veliki problem je finansijska zavisnost od roditelja, nezaposlenost i studentski status. Postoji i povećan rizik od nasilja i diskriminacije. Sve su to razlozi zašto ljudi dugo ostaju “u ormaru”.
Bitno je da osoba koja se autuje sama proceni rizike kojima se izlaže i da sama procena mora da bude jako dobra pri donošenju takve odluke. Zbog toga treba insistirati da su heteroseksualne osobe zapravo te koje treba homoseksualnim osobama da otvore prostor za priznanje. Treba se zapitati s druge strane u kojoj meri su strahovi oko samog autovanja realni, I zbog ličnih a i političkih razloga kada je bitno nastupiti hrabro.
U jednom delu se razgovaralo da li treba autovati osobu za koju je relativno poznato da je homoseksualna a da u javnosti nastupa homofobno. Tu je bitno ne perpetuirati govor o tome kako su homofobi zapravo skriveni homoseksualci već govoriti o društvenom sistemu koji stvara homofobe.
Razgovor je završen sa par ličnih priča o autovanju.
Lezbejska i gej solidarna mreža 