Categories
LGB razgovori

LGB razgovori: Pinkwashing

Lezbejska i gej solidarna mreža je 21. maja 2021. organizovala sedmi po redu LGB razgovor. Tema razgovora kojem je prisustvovalo deset osoba, bila je Pinkwashing. To je praksa u kojoj određeni centri moći, poput korporacija ili država, navodnom promocijom LGBT+ prava žele da sakriju zločine ili nepravde koje čine u drugim domenima. Kao najdemonstrativniji i najaktuelniji primer nameće se država Izrael kojoj smo najviše vremena posvetili. Pre početka razgovora date su dve uvodne reči; jedna o istorijatu kolonizacije Palestine od strane države Izrael, a druga o samom pojmu i praksama pinkvošinga Izraela.


Istorijat okupacije Palestine i Palestinaca jeste primer brutalne opresije i uspostavljanja aparthejda inspirisanog rasizmom i imperijalističkom politikom. To je sistem u kome Jevreji imaju slobodu i prava dok su milioni Palestinaca konfinirani u jako malim teritorijama opkoljeni izraelskom policijom i vojskom, u nedostatku vode, struje i lekova. U Gazi je dva miliona Palestinaca praktično zatočeno u “zatvoru na otvorenom” dok im je u Zapadnoj Obali, konstantnom kolonizacijom od strane izraelskih naseljenika, sabotirana svaka politička uprava i organizovanje. Država Izrael ovo opravdava i prikuplja podršku raznih država zahvaljujući sveprisutnom rasizmu i islamofobiji u Evropi i Americi, kao i služenjem interesima raznih imperijalističkih sila na čelu sa SAD-om. Jedna od taktika koju u opravdavanju sebe koristi država Izrael je upravo pinkvošing.


Izrael uveliko finansira razne kampanje širom sveta kojima se predstavlja kao “jedina demokratija na Bliskom istoku”, kao jedina zemlja gde je bezbedno biti homoseksualac. Kakva je to demokratija gde skoro polovina stanovništva ima ograničenu slobodu kretanja? Izrael koristi viševekovni orijentalistički i kolonijalistički stereotip da su Arapi divlji necivilizovani narod da bi u kontrastu s njima sebe predstavili kao prosvetiteljski narod gde su svi slobodni. Da je navodna homofilija države Izrael reklama koja treba da prekrije zločine koje vrše nad Palestincima, i koja je pritom lažna, postaje očigledno kad se pogleda izbliza. Iako je Tel Aviv poznat po turizmu usmerenom ka gej muškarcima, velikim žurkama i Prajdu u Tel Avivu, Izrael je i dalje vrlo konzervativna država sa moćnim klerikalnim institucijama. Izrael i dalje ne priznaje ikakva civilna partnerstva pa ni istopolna već samo religijska. Razgovarali smo i o trenutno aktuelnoj Evroviziji kao primeru međunarodnog događaja putem kog Izrael uspostavlja svoj status u zapadnom svetu.

Pored toga narativom pinkwashinga se namerno ignorišu Palestinci koji su LGB. Od 1951. je ukidanjem kolonijalnog Britanskog zakona protiv sodomije dekriminalizovana homoseksualnost u Zapadnoj Obali. Takođe postoje i mnoge Palestinske organizacije koje se bore za prava žena i prava LGBT osoba poput ASWAT-a, AL QAWS-a kao i LGBT odseka BDS-a. Nažalost, homofobija jeste jako prisutna među Palestincima i LGB Palestinci žive dvostruko ugnjetavanje: od strane homofobične zajednice s jedne strane a sa druge strane od strane izraelske države i tajnih službi koje ih često vrbuju pod pretnjom da će ih autovati palestinskoj zajednici. Takođe, Izrael ne pravi razliku između heteroseksualnih i homoseksualnih Palestinaca i Palestinki, izraelske rakete dronovi ne vide seksualnu orijentaciju. Dužnost svih LGB osoba je da povodom izraelskog pinkvošinga kažu “Ne u moje ime” i da solidarno stanu u borbu protiv aparthejda.


To je takođe podstaklo i temu odnosa kolonijalizma i homofobije; odnosno na koji način su kolonizatori uticali na donošenje homofobičnih zakona u svojim kolonijama i uspostavljanja normi homofobije. Ne treba zaboraviti ni da su društva pre kolonizacije, pa i sami Palestinci, bila patrijarhalna pa stoga i homofobična, kao ni da homofobiju nisu izmislili zapadni kolonizatori iako veliki broj homofobičnih zakona i institucija jesu. Takođe, države koje su bile kolonije nisu uradile puno u međuremenu da promene svoje homofobične zakone. Iako je recimo u Južnoafričkoj republici legalizovan istopolni brak jeziva je činjenica da 3 od 5 lezbejki doživi korektivno silovanje.


Govorilo se pored političkog i o korporativnom pinkwashingu. Korporativni je izražen kampanjama poznatih brendova koji s jedne strane brutalno eksploatišu radnike a s druge kače dugine zastave da bi to zamaskirali i prikazali svoju navodnu progresivnost. Primer toga upravo smo videli prethodnog dana, kada je kompanija IKEA razvila duginu zastavu na dan borbe protiv homofobije, dok paralelno s tim čitamo iskustva bivših radnika i stanje radnih prava u istoj kompaniji. U kapitalizmu u ovom trenutku nema ničega progresivnog s koliko god boja da se oboji.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s