Lezbejski otpor u Parizu

Ovo je intervju sa neformalnom grupom lezbejki Résistance Lesbienne iz Francuske. Lezbejska i gej solidarna mreža je i ranije pisala u znak podrške organizovanim lezbejkama i feministkinjama koje u Parizu trpe nasilje od strane kvir i transaktivista, a ovaj intervju osvrće se na nedavne događaje na Paradi ponosa. Čestitamo drugaricama na osnivanju ove grupe i želimo im uspešan rad.

Intervju možete gledati u video formi na našem YouTube kanalu na engleskom jeziku, ili čitati u nastavku teksta u prevodu na naš. Transkript je minimalno izmenjen zbog razumljivosti.

Ispred Lezbejske i gej solidarne mreže, razgovor vodila Daša Stevović
Preveo Nikola Tucakov

LGSM / Daša: Razgovaramo sa Džoan i Džodi iz Résistance Lesbienne iz Francuske. Zamolila bih vas odmah na početku da predstavite grupu – kako ste se okupile, koje su vaše akivnosti i vrednosti iza kojih stojite? Postoje li neki konkretni principi oko kojih ste se organizovale? Vi ste grupa lezbejki, a šta su vaši politički ciljevi?

Résistance Lesbienne / Džoan: Mi smo grupa lezbejki i radikalnih feministkinja koja je nastala akcijom koju smo izvele na Paradi ponosa u Parizu 26. juna. U suštini, želele smo da istaknemo lezbejske glasove protiv kvir politike i kvir ideologije, jer verujemo da je to nešto što se naročito natura mladim lezbejkama i mladim ženama. Mi smo protiv tog pokreta i smatramo ga opasnim na različite načine.

Mi smo abolicionistkinje, zalažemo se za ukidanje bilo kakvog oblika prostitucije. Protiv smo BDSM praksi. Takođe smo za ukidanje roda, što znači da smatramo da je potlačenost zasnovana na polu. Ono što čini ženu je prosto biologija. Mi takođe odbijamo sve stereotipe protiv i oko ženstvenosti. Smatramo da je ženstvenost alatka tlačenja i da se koristi da potčinjava žene.

LGSM: Možete li mi reći više o akciji na pariskoj Paradi ponosa? Šta se desilo i šta vas je motivisalo da tako odete u Pariz i šta se tamo dogodilo?

RL / Džoan: Želele smo da nešto uradimo u Parizu jer kvir pokret zauzima sve više prostora u Francuskoj, a u Engleskoj su se već čuli glasovi radiklanih feministkinja sa nekim akcijama grupe “Get the L Out” u Londonu i na londonskom Prajdu. Ali nije bilo ničega u Francuskoj i jedini glasovi lezbejki su dolazili od “kvir lezbejki”. To nas je prilično frustriralo. Jedine javne grupe koje su ranije postojale su bile grupe za aboliciju prostitucije, ali one su bile više usredsređene na temu prostitucije, a ne polne tranzicije i odbacivanja ženstvenosti i postojanja lezbejki koje nisu “kvir” i sve to. 

RL / Džodi: Da, počelo je pre tri godine, sa londonskim Prajdom, i onda je bilo sličnih akcija i u drugim mestima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Slična akcija je izvedena i pre dve godine u Beču na Europrajdu. Ono što je meni zanimljivo, kao nekome ko nije Francuskinja niti je uvek u Francuskoj, je da iako nije bilo, kako je Džoan rekla, neke jake lezbejske grupe koja je na ovaj način istupila, bilo je grupa za ukidanje prostitucije koje su organizovale akcije protiv prostitucije i pornografije i uvek su bile nepotrebno, nemilosrdno napadane od strane trans i kvir aktivista. Šta god da smo pokušale, kao pre nekoliko meseci, pred osmi mart, grupa žena je bila napadnuta. Kvir i transaktivisti svuda napadaju. Čini se, ipak, da negde, kao na primer u Srbiji ili bivšoj Jugoslaviji, to čine verbalno i preko interneta. Ovde oni to čine na ulici i fizički, stalno sve jače. Nije jasno da li imaju ili nemaju veliku podršku iza sebe, ali ima i onih koji su možda kritični, ali se ne osećaju dovoljno bezbedno da istupe i kritikuju. 

LGSM: Pominjete incident sa događaja povodom Međunarodnog dana žena. Šta se desilo dan pred 8. mart sa grupom feministkinja-abolicionistkinja koje su se okupile u Parizu da protestuju protiv prostitucije, šta je tačno bio razlog okupljanja? Kako se sećam, takođe je bilo fizičkih okršaja i fizičkog nasilja. I bilo je grafita koji su spominjali “metke za terfice”.

RL / Džodi: Protestovale su protiv prostitucije jer, iako je nordijski model ovde zvanično usvojen, on se ne sprovodi kao na primer u Švedskoj ili drugde, već vrlo sporo, tako da nije bila u pitanju legalizacija. One su jednostavno koristile priliku Međunarodnog dana žena da izraze svoje protivljenje prostituciji i pornografiji. I bile su napadnute, veoma brutalno, od strane kvir i transaktivista. Bilo je i grafita “jedan metak, jedna terfica”.

LGSM: Da li se nešto slično desilo sada tokom Parade ponosa? Koliko vas je bilo? Videla sam neke snimke koji su bili pomalo zastrašujući.

RL / Džoan: Bilo nas je oko dvanaest. Da i ne, nije bilo grafita, ali je bilo tvitova u kojima se govorilo „Ubij terficu, spasi trans osobu”. Takođe smo dobile nekoliko pretnji smrću, ali je to bilo u privatnoj sferi, ne u javnom prostoru. Jedna trans osoba koja je bila na Paradi ponosa zajedno sa osobom koja nas je napala, je na Instragramu okačila poruku u kojoj je zapretila da nas čekaju nakon parade da nas prebiju. Ali mi smo već bile otišle jer smo osećale da smo u opasnosti i da treba smesta da odemo.

LGSM: Prateći situaciju sa LGB organizovanjem i lezbejskim organizovanjem i borbom protiv kvir politike, čini se da osim Ujedinjenog Kraljevstva, i Francuska danas ima jaku feminističku, abolicionističku i sada lezbejsku scenu. Jeste li u kontaktu sa drugim organizacijama, radikalnim feministkinjama ili ima li nekoga na levici ko vas podržava? Postoje li neke druge organizacije koja možda nisu strogo radikalnofeminističke koje vam mogu biti saveznici?

RL / Džoan: Mislim da je bila samo jedna LGBT organizacija koja nas je podržala, ali ne tako što se slagala sa nama, već tako što je smatrala da nije trebalo da budemo napadnute na Paradi ponosa. Ali to je to, i pritom je to bila zaista mala LGBT organizacija, pošto su sve poznate feminističke i LGBT organizacije u Francuskoj ili ćutale ili bile protiv nas. Ona podrška koju jesmo dobile došla je od radikalnofeminističkih grupa. Nije bilo iznenađujuće da nas one podrže, ali smo možda očekivale i više podrške od feminističkih organizacija, ne toliko za naše stavove, već oko agresije koju smo pretrpele i činjenice da su lezbejke uhapšene nakon parade samo zato što smo bile tu.

RL / Džodi: Meni je zanimljivo kako su kvir i transaktivisti predstavili sliku. Bilo nas je 12 ili 13, a od toga je bilo tri koje su bile mešane rase, ja i još dve. Uprkos tome, predstavljene smo kao agresivne bele žene, dok je muškarac koji nas je napao predstavljen kao nevina migrantska žrtva zato što su obojica bili Rusi ili Ukrajinci. LGBT organizacije u Francuskoj, kao i svuda drugde, jednostavno neće stajati uz žene, čak i kada je očigledno da su žene napadnute. Ništa im nismo uradile. Bila je to sjajna akcija, 12 ili 13 snažnih žena su vikale zaista moćne, jake parole. Zanimljivo je da je tamo bilo i nekih žena, od 19 ili 20 godina, koje su nam prišle. Nosile su LGBT torbe, sa duginim bojama, ne znam šta već, ali su nam prišle s leđa i pridružile nam se u uzvikivanju. Ništa nije preduzeto, iako su svuda oko nas bili trans i kvir aktivisti, verovatno i sa levice, koji su nam zviždali, urlali na nas, pretili na razne načine dok nismo prestale. Policija je bila ispred nas. Ti muškarci su se pojavili i cela jedna grupa idealno mirnih žena pretvorena je u zločince, dok su dva jadna ruska migranta pretvoreni u žrtve, sve od strane LGBT i ostalih grupa iz alfabeta. Ali, zanimljivo je i to što nismo upale u njihovu zamku. Uspele smo da se zaštitimo i da niko ne bude povređen. Nije bilo fizičkog kontakta i nijedna od nas nije povređena. 

LGSM: Par dana kasnije, slična stvar desila se u Barseloni i pritom je jedna žena zapravo fizički povređena i završila u bolnici sa lakšim povredama. Tako da, zaista, svaka vam čast na akciji i drago mi je da ste bile bezbedne. Ali, čini se da je sada moguće da bilo koji nasilnik bude pretvoren u žrtvu samo ako se identifikuje kao „kvir”, a više ne znam ni šta to znači. Moje pitanje je koliko je ta ideologija jaka u Francuskoj? Koliko organizacija je promoviše? Da li je gura i država? Kakvi su zakoni oko rodnog identiteta u Francuskoj?

RL / Džoan: U Francuskoj postoje određeni zakoni o uključivanju transžena u ženske sportove koji su doneti, ali je vrlo čudno to što apsolutno niko ne priča o tome. A ako nisi već zainteresovan za tu temu, nikad nećeš znati da se ti zakoni donose. Vrlo je čudno i to što se ti zakoni pišu na veoma neodređen način, tako da ako ne znaš da govore o transženama, nećeš razumeti sam tekst zakona. Tako da jeste vrlo frustrirajuće jer moraš prvo da objasniš temu i objasniš zašto si protiv toga. Mislim da smo u Francuskoj tek na početku pokreta, kad uporedim sa Ujedinjenim Kraljevstvom, jer nemamo predloge za self-ID (samoidentifikaciju) i sve to, ali možda će to doći nakon ovih sportskih zakona, ne znam, ali ono što mogu reći da je za tinejdžere na levici kvir kultura svuda oko njih, što se vidi iz toga da ako si LGBT tinejdžer ili čak samo mlada osoba na levici, bićeš kvir i to se ne dovodi u pitanje.

LGSM: Šta je neophodno, po francuskom zakonu, da se različit pol zabeleži u ličnim dokumentima, odnosno da se pravno promeni pol? Mislim da još uvek nije bazirano samo na izjavi, već i da moraš da prođeš određenu operaciju, jel’ tako? Drugim rečima, da li se možeš smatrati ženom pred francuskim zakonom ako si u „tranziciji”?

RL / Džoan: Nisam sasvim sigurna, ali da, mislim da još uvek moraš da prođeš „tranziciju” da bi se to pravno promenilo.

RL / Džodi: I ja vrlo malo znam o tome, ali od onoga što sam čula, čini se da i dalje nije tako jednostavno, ali tinejdžerkama se, kao i u mnogim drugim mestima, danas ispira mozak – ako kažu da se osećaju malo drugačije, ako kažu da ne žele da nose dugu kosu ili hoće da nose dukserice ili bilo šta, kaže im se da mora da su zapravo dečaci. Tako im se dijagnostikuje autizam plus rodna disforija. Onda odu kod psihologa da pričaju o tom autizmu i rodnoj disforiji, a stiče se utisak da psiholozi zapravo vrlo snažno guraju devojke ka tranziciji. Tako da, naravno, dok ne napune 18 godina, ne mogu da obave bilo kakve značajnije promene, osim što se sada već 17 godina uzima kao donja granica za mastektomije i takve stvari. I onda počinju hormoni i slično. Tako da se to stvarno intenzivno promoviše, iako nije pravno regulisano, nema zakona samoidentifikacije kao u Ujedinjenom Kraljevstvu i nema te vrste pritiska, ovo je medicinski pritisak.

LGSM: Obično se mlade lezbejke i homoseksualci guraju ka tranziciji. Da li je to uobičajeno? Još uvek razmišljam u okvirima Srbije gde je stara homofobija i dalje vrlo prisutna i još uvek je glavna pretnja. Ali, u državama Zapada kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, imate kvir teoriju kao nju-ejdž homofobiju. Na primer, neke pobede već osvojene, jer imate građanska partnerstva i možete da se venčate i živite pristojno i relativno sigurno kao homoseksualne osobe. Ali, sada imate kvir teoriju i ceo fenomen transovanja mladih homoseksualnih osoba. Da li je došlo dotle da je to veći problem od onoga što su ostaci tradicionalne homofobije, ili još uvek postoji mešavina ta dva?

RL / Džoan: Ne znam kako da uporedim te dve vrste homofobije, ali ono što mogu da kažem jeste da su neke od mojih bivših devojaka, koje nisu bile ženstvene, od svojih porodica slušale kako su već dečaci, kako bi trebalo da uđu u tranziciju, ali uglavnom na šaljiv način. Ali, zapravo, jedna od mojih bivših je slušala puno takvih šala od svog oca i jednog dana je zapravo otpočela tranziciju. I onda sam skoro osetila isto od svoje majke, pošto sam nekada bila veoma ženstvena, nosila šminku svaki dan, haljine i sve to — danas sam još uvek prilično ženstvena, ali ne nosim šminku i haljine — i majka me je pitala „ Zašto si uvek u farmerkama i nenašminkana? Možda bi trebalo da promeniš pol”. I to mi je bilo vrlo ironično jer je upravo dokazala sve protiv čega se borim.

RL / Džodi: Ali, opet, u Francuskoj i svuda drugde, patrijarhat postoji, muška dominacije je svuda ista, iako mi možda vidimo neke sredine kao naprednije, a neke manje napredne. To je iluzija. I ove dve stvari su dve strane iste medalje. Tako i ova homofobija, mada bih ja pre odabrala izraz anti-lezbejstvo pošto objašnjava konkretnu mržnju. Ne volim ove reči koje sadrže „fobiju”, ali da, možemo to nazvati i lezbofobija. Ovo je samo progresivna lezbofobija. Siluju te progresivno, čine terapiju konverzije progresivnom, sve je u ime progresivnosti jer je progresivno biti trans. 

LGSM: Da, i društveno je prihvatljivo kinjiti lebejke dok ne pristanu da spavaju sa muškarcima ili da se pretvaraju da su muškarci. Suštinski, ako si muževnija ili rodno nekonformišuća lezbejka, treba da budeš muškarac. A ako nisi, ako si „ženstvena” žena, onda si žanr u pornografiji i fetiš. To su dve mogućnosti za mlade lezbejke, i jasno je da mnogo njih pokušava da nađe sigurnost u muškosti, što je nešto što zapravo nikad ne mogu da dobiju, ali je logično zašto bi neke žene to želele.

RL / Džodi: Ako danas pitaš mlade tinejdžere, od nekih 13 ili 14 godina, koji su malo drugačiji (čak i u Srbiji), verovatno će biti kritički nastrojeni prema tradicionalnoj homofobiji, ali neće kritikovati ovakvo brisanje lezbejki jer je to za njih sasvim normalno. Ne možeš biti žena sa pirsinzima, na primer, to nije moguće. Nisi žena. Lezbejka nije žena. Ako ćeš da nosiš pirsinge i farmerke, treba da postaneš muškarac.

LGSM: Ono što smo videli u nekim zemljama Zapada, ne znam da li je tako već i u Francuskoj, je da prvo napadnu lezbejke, i onda se lezbejke organizuju, a onda napadnu gej muškarce jer je to logični sledeći korak. Gde su gej muškarci i gde je ostatak „zajednice”, da li se trenutno samo lezbejke bore protiv ovoga u Francuskoj?

RL / Džoan: Imale smo određenu podršku, iako ne veliku, od muškaraca, ali smo htele da govorimo u ime lezbejki jer su gej muškarci i dalje tlačitelji i ne proživljavaju mizoginiju. Osećamo da je pritisak „pamučnog plafona” i cela kultura transaktivizma više usmerena protiv lezbejki nego protiv gej muškaraca. To smo proverile tako što je jedna od žena koja nas podržava na tviteru objavila nešto kao „nije transfobično ako strejt muškarci ne žele da sisaju penise” i nije bilo nikakvih reakcija. Onda je napisala isto, ali za lezbejke, i svi su je optužili za transfobiju. Užasno je. Time smo dokazale svoju poentu.

LGSM: Vrlo je bizarno. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo prva država u kojoj je primećen problem i uspeli su da ostvare neki napredak. Ali, ono što mislim da treba da se desi, i da će se vremenom i desiti je da će druge organizacije, koje nisu konkretno lezbejske i feminističke, početi da reaguju na problem i da će se čak i levica setiti svog stava o materijalizmu. Možda će se i sindikati setiti da odbrane žene koje dobijaju otkaze. Ali, do tada, razumem da deluje pomalo tužno. Dok ste govorile o situaciji u Francuskoj, probala sam da to prevedem za srpski kontekst i vidim šta je drugačije i šta je slično. Ono što je ovde potencijalni problem je što pokušavaju da proguraju ideju rodnog identiteta i roda  sa drugačijom definicijom od one po kojoj postoji hijerarhija polova i nametnuta muška dominacija nad ženama. Ali, trenutno se menja definicija roda u srpskom zakonu, što prolazi neopaženo, i desiće se na isti način kao u Francuskoj, da nećemo shvatiti šta se dešava, jer se isprva neće činiti kao naročito bitno. Samo odjednom negde piše „rod” i ne znaš kako je svuda ušlo u zakone. Ne znam kako je sa tim počelo u Francuskoj, ali mislim da će ovde biti prilično slično. Još nešto želim da vas pitam: Kakvi su vam planovi za budućnost, šta planirate da radite kao grupa?

RL / Džoan: Pa, nastavićemo sa lezbejskim akcijama i sada se odmaramo od akcija na Paradi ponosa, ali i dalje razmišljamo o tome i planiramo neke stvari usmerene na mlade lezbejke i sprečavanje transovanja lezbejki i svega što ide s tim.